O Crnogorskih pristupima k procjenjivanju situacije u Ukrajini

U vezi s izjavama Vlade Crne Gore od 04.03.2014. godine i Ministarstva vanjskih poslova i europskih integracija Crne Gore od 14.03.2014. godine o događajima u Ukrajini i održavanju referenduma o statusu Krima podsjećamo da ruska pozicija po spomenutim pitanjima bila je više puta detaljno prenesena u relevantnim komentarima Ministarstva inostrannih poslova Rusije. Navedene u nastavku su samo neki od njih.

Komentar MIP Rusije povodom izjave Aktuelnog predsednika OEBS-a o referendumu u Krimu

№ 549-14-03-2014 od 14. Marta 2014. godine

MIP Rusije je razočaran izjavom aktuelnog predsednika OEBS-a, predsednika Švajcarske Didjea Burkhaltera od 11. marta ove godine o tome da je predstojeći 16. Marta 2014. godine referendum u Krimu navodno „u suprotnosti sa ukrajinskim ustavom i treba da bude priznat nezakonitim“, zbog čega je predsedništvo „isključilo mogućnost“ nadgledanja sprovođenja referenduma od strane OEBS-a.

Ruska strana je ubeđena da je krimski referendum apsolutno zakonit i u potpunosti odgovara volji naroda Krima. U skladu sa Helsinškim Završnim aktom OEBS-a iz 1975. godine „svi narodi imaju pravo u uslovima potpune slobode kada i kao oni žele da određuju svoj unutrašnji i spoljni politički status bez spoljnog mešanja“.

Izaziva žaljenje da se švajcarsko predsedništvo izjasnilo povodom referenduma u Krimu, dok ćuti oko pitanja zakonitosti državnog udara u Ukrajini, aktuelnog kijevskog režima i legitimiteta njegovih aktivnosti. Nadamo se da će u eventualnim ocenama ovih pitanja predsedništvo uzimati u obzir ruski stav.

Kao što se zna, 10. marta zvanične krimske vlasti su uputili OEBS poziv da na referendum 16. marta pošali posmatrače iz država-članica Organizacije i preko Biroa OEBS-a za demokratske institute i ljudska prava (ODIHR).

MIP Rusije poziva rukovodstvo OEBS-a, države-članice organizacije i ODIHR da odustanu od prakse „dvostrukih standarada“ i pozitivno razmotre poziv vlasti Krima da uzmu učešće u nadgledanju predstojećeg referenduma, što će odgovarati temeljnim principima OEBS-a i doprineti deeskalaciji situacije u regiji.

Komentar MIP Rusije u vezi sa glasanjem u Savetu Bezbednosti UN o projektu rezolucije o situaciji u Ukrajini

№ 565-15-03-2014 od 15. Marta 2014. godine

15. marta u Savetu Bezbednosti UN-a održano je glasanje o predstavljenom od strane SAD-a nacrtu rezolucije o situaciji u Ukrajini.

Sama po sebi ova inicijativa od početka nije imala nikakvog osnova: događaji u Ukrajini ne predstavljaju pretnju međunarodnom miru i bezbednosti, čime se u skladu sa Poveljom UN njen Savet Bezbednosti bavi. Korak američke strane može se objasniti samo neodoljivom željom da radi realizacije vlastitih geopolitičkih interesa maksimalno politizira ionako komplikovanu situaciju, nastavi da jača u međnarodnim dimenzijama histeriju oko Ukrajine.

Nažalost nije Vašingtonu briga o stabilnosti u ovoj zemlji, bezbednosti i prosperitetu njenih stanovnika. Tamo se još uvek koristi kategorije za koje smo smatrali da su zaboravljene pojmove iz vremena „hladnog rata“. I to u pokušaju da se nametne svoje viđenje političkog uređenja Ukrajine.

U nacrtu ništa se ne govori o ključnim sastavnim delovima unutarpolitičke krize u Ukrajini, u prvom redu o osvajanju vlasti u Kijevu putem nasilja, kao i kršenju postignutog uz posredovanje Nemačke, Poljske i Francuske sporazuma o stabilizaciji u toj zemlji. Nema tamo i nikakve ocene široke aktivizacije protivpravnih aktivnosti nacionalističkih i ekstremističkih naoružanih grupacija, ukidanja zajemčenih u ukrajinskom zakonodavstvu garancija za nacionalne i jezičke manjine, druga nasrtanja na osnovna prava i slobode građana od strane onih koji su osvojili vlast u Kijevu i imaju nameru da nateraju čitavo stanovništvo nama prijateljske zemlje da živi po njihovim „pojmovima“ .

Naglasak u dokumentu bio je stavljen na navodnu ilegalnost predstojećeg u Krimu referenduma, da se stvori lažna informaciona podloga što je očigledno i bio jedan od glavnih zadataka autora.

Uz to krimskom stanovništvu uskraćeno je pravo na slobodno izjavljivanje svog mišljenja, naglašavala se „nelegitimnost“ referenduma, naveden je apel prema svim državama da se ne priznaju njegovi rezultati.

Više puta smo podsećali naše zapadne partnere - u prvom redu SAD, na kontraproduktivnost takvih nepromišljenih koraka. Kao što je pokazala inicijativa u Savetu Bezbednosti UN, nisu hteli da čuju naše apele. S tim u vezi ruska delegacija u Savetu Bezbednosti UN glasala je protiv nacrta rezolucije koji nije bio usvojen.

Računamo da one zemlje-članice UN, koje su ispoljavali pristrastan i konfrantacioni pristup u vezi sa situacijom oko Ukrajine, uključujući i tokom rasprave oko ovog pitanja u Savetu Bezbednosti UN, da nađu snage da krenu putem konstruktivne saradnje u interesu dugoročnog regulisanja krize, obezbeđenja čitavog kompleksa prava građana Ukrajine, uključujući i stanovništvo istočnih i jugo-istočnih regija te zemlje. Smatramo da polazna tačka u tom slučaju treba da bude zajednička zainteresovanost međunarodne zajednice za mir i stabilnost u Ukrajini.

Komentar MIP Rusije u vezi odluke o Ukrajini Saveta EU za spoljne poslove

№ 582-18-03-2014 od 18. Marta 2014. godine

Skrenuli smo pažnju na odluku Saveta EU za spoljne poslove od 17. marta o situacije u Ukrajini i oko nje.

Tužno je da EU bespogovorno odbacuje rezultate referenduma u Krimu, koji je bio održan uz visoku izlaznost stanovnika poluostrva, koja nije imala presedana. U Briselu su odlučili da ne primećuju i ono da je krimljanima bila ponuđena realna alternativa između potvrde namere da se pridruži Rusiji i daljeg opstanka u sastavu Ukrajine. Uzrok ovakve reakcije verovatno je u tome da se rezultat krimskog plebiscita ne poklapa sa tezom, koju šire EU o „svenarodnoj“ podršci „evropskog izbora“ Ukrajine uključujući sklapanje sporazuma o asocijaciji. Pozivamo EU da prestane sa ignorisanjem i izvrtanjem realnih činjenica, da se odrekne otvorenog korišćenja „dvostrukih aršina“ radi geopolitičkih interesa. Ovi pristupi sprečavaju konstruktivnu saradnju Rusije i EU po pitanjima obezbeđenja stabilnosti i prosperiteta Evrope.

Sa nedoumicom smo dočekali optužbe na naš račun u vezi „otkaza pristupu“ poluostrvu za predstavnike OEBSa. Pretenzije očigledno su usmerene na pogrešnu adresu. Široko su poznati posete Krimu Vrhovnog komisara OEBSa za nacionalne manjine A.Torsa i Ličnog predstavnika švajcarskog predsedavanja OEBSa T.Guljdimana. Istovremeno želeli bismo da izrazimo razočarenje zbog odustajanja izvršnih struktura OEBSa od učešća u posmatranju referenduma. Ovo ipak nije postalo prepreka za posmatranje izražavanja volje krimljana od strane predstavnika pojedinačnih država-učesnika OEBSa.

Pokušaje da se govori sa Rusijom „jezikom snage“, da prete ruskim državljanima sankcijama ne vode nigde. Donošenje restriktivnih mera nije naš izbor ali je jasno da sankcije, uvedene protiv nas, neće ostati bez adekvatnog odgovora Rusije.

EU treba da razume da uzrok ukrajinske krize nije u Rusiji nego u akcijama pojedinih ukrajinskih političkih snaga i njihovih stranih mentora. Težnja Brisela da gurne Ukrajinu kao i druge „fokusne“ države „Istočnog partnerstva“ prema veštačkom izboru između EU i Rusije umnogome je isprovocirala duboku unutrašnju političku krizu u ovoj zemlji, koja je dovela do antiustavnog državnog udara u Kijevu.

Rezultate redovne sednice Saveta EU, koja je posvećena Ukrajini, svedoče o tome da u Briselu kao i ranije ne osećaju nikakav diskomfort, računajući na ljude, koji nisu spremni da saslušavaju mišljenje ukrajinskog naroda i koji su potpuno pod kontrolom rukovodstva ultraekstremističke nacionalističke organizacije „Desni sektor “. Upravo sa njima Evropska unija se namerava narednih dana da potpiše politički deo sporazuma o asocijaciji. Rusija potvrđuje svoju spremnost za saradnju sa svim međunarodnim partnerima, koji su iskreno zainteresovani za normalizaciju stanja u Ukrajini. Trenutno u Beču odvijaju se konsultacije o mandatu monitoring-misije OEBSa, i ruska strana uzima u njima najkonstruktivnije učešće. Osim toga formiranju multilateralnog mehanizma, koji bi potpomagao regulisanju ukrajinske krize, mogla bi doprineti ruska ponuda o stvaranju Grupe podrške za Ukrajinu, koja je uručena našim ključnim partnerima.

Izvor: Prema materijala Ministarstva inostranih poslova Rusije