U akciji „Besmrtni puk“ u Njujorku se okupilo više od 2.000 ljudi, najviše od 2015. godine, saopštio je koordinator akcije, predsednik društva „Ruska omladina u Americi“ Igor Kočan.
On je dodao da su im se na kraju pridružili i sovjetski i američki veterani.
U akciji „Besmrtni puk“ u Vašingtonu učestvovao je i ruski ambasador Anatolij Antonov.
Akcija je bila održana i na samom jugu Latinske Amerike — u Buenos Ajresu. Tamo se treće godine zaredom organizuje ova manifestacija. Ove godine u njoj je učestvovalo oko 200 ljudi.
U Čileu, na jednom od trgova Santjaga, održan je koncert u čast „Besmrtnog puka“.
Više od 100 ljudi okupilo se i u Sidneju u Australiji, a manifestacija je održana i u Seulu, gde je učestvovalo oko 200 ljudi, uglavnom poreklom iz Rusije ili bivših sovjetskih republika.
Što se tiče Evrope, manifestacija je održana u skoro svim prestonicama starog kontinenta.
U Mančesteru se okupilo oko 200 ljudi, predstavnici administracije grada, članovi organizacije britanskih veterana i predstavnici Ruske pravoslavne crkve.
U Stokholmu se okupilo oko 500 ljudi, kao i u glavnom gradu Španije. Učesnici događaja u španskoj prestonici su se prošetali centralnim ulicama — alejom Prado i Rekoletos i praznik završili koncertom na trgu Kolumbo.
„Besmrtni puk“ u Lisabonu je predvodila učesnica Evrovizije Julija Samojlova. U koloni se nalazilo oko 1.200 ljudi.
Preuzeto s portala Agencije "Sputnik"
Georgijevska lenta: Kako je lokalna inicijativa postala nacionalni projekat
Georgijevska lenta je u Rusiji postala univerzalni simbol sećanja na poginule u Drugom svetskom ratu, baš kao što je mak na Zapadu simbol sećanja na žrtve Prvog svetskog rata. Sve je počelo pre nekoliko godina kao lokalna inicijativa. Kako je Georgijevska lenta postala nacionalni simbol?
„Georgijevsku lentu su izmislili novinari. To možda nije slučajno - mi vrhovima prstiju osećamo savremenu istoriju i stanje društva", rekla je u jednom intervjuu novinarka Natalija Loseva, osoba kojoj je 2005-te pala na pamet ideja lente.
Lokalna inicijativa
Narandžasto-crna lenta je postala veoma popularna. Svake se godine uoči Dana Pobede, 9. maja, milioni ovih lenti dele u Rusiji i u drugim zemljama. Nose ih najviši ruski državni funkcioneri, uključujući predsednika Putina.
Međutim, sve je počelo pre 13 godina kao lokalna inicijativa grupe novinara državne novinske agencije RIA, koji su napravili internet projekat Naša Pobeda sa ličnim doživljajima ljudi koji su videli rat. Akcija je podršku vlasti počela da dobija tek pošto je uzela maha, kaže Loseva.
Kasnije je objasnila šta su to novinari osetili u društvu vrhovima prstiju. Prema njenim rečima, popularnost lente je reakcija na nihilizam prethodne epohe koja je usledila nakon raspada Sovjetskog Saveza.
„Već smo neko vreme doživljavali razdoblje odbijanja i ogorčenja [prema sovjetskoj prošlosti]. Društvo je želelo da zaboravi na rezultate Velikog otadžbinskog rata i Drugog svetskog rata zajedno sa teretom sovjetske prošlosti, zajedno sa stagnacijom, gvozdenom zavesom i siromaštvom. ... Ali, znate, teško je da društvo sačuva zdravlje bez emocionalnih i istorijskih stubova na koje može da se osloni. Deficit samopoštovanja čini da ljudi budu nesretni i nezreli. Opšti utisak je da nam je lenta vratila zdravi ponos.“ Lente se dele pod sloganom „Sećam se. Ponosan sam.“
Orden Svetog Georgija nije postojao u Drugom svetskom ratu
Popularnost simbola nije pomogla lenti da izbegne ogorčene kritike nekih koji su u pozadini inicijative videli političke namere. Neki članovi Komunističke stranke, koja je u Rusiji još uvijek popularna, počeli su da osuđuju projekat zbog navodne želje da se uklone simboli pobede povezani s komunizmom, poput crvene zastave. Tvrdilo se da „georgijevska lenta nema nikakve veze ni sa Velikim otadžbinskim ratom, ni sa sovjetskom istorijom uopšte“. I inicijativa je kao takva navodno bila antikomunistička.
Zaista, georgijevska lenta je bila deo Ordena Svetog Georgija (boje su predstavljale barut i vatru), najviše vojne nagrade još iz vremena carice Katarine Velike u 18. veku, a ukinute nakon revolucije 1917. godine. Sa strogo formalne tačke gledišta, georgijevska lenta nije postojala u Drugom svetskom ratu. Ponovo je uvedena tek 2000. godine.
Slična lenta
Međutim, nije sve tako jednostavno. Od 1942. postojala je lenta istih boja pod imenom gardijska. Iste boje su korištene i za Orden Slave koji je uveden 1943, a koji je dobilo više od milion vojnika. Kažu da su taj sovjetski orden i njegove boje takođe povezani sa Carskim ordenom Svetog Georgija. Stvar je u tome da su tokom rata sovjetske vlasti počele da vraćaju neke simbole iz ruske carske vojske.
Medalja koju su primili gotovo svi vojnici - „Za pobedu nad Nemačkom“ - takođe je imala pruge u georgijevskim bojama. Nakon rata su lenta i njene boje bile popularni elementi na sovjetskim plakatima i razglednicama, kao što se ovde može videti. Dakle, moglo bi se reći da se lenta od ratnih nagrada udaljila samo po imenu.
Optužbe za „pi-ar plagijat“
Takođe su postojale sumnje da su ruske vlasti lentu uvele kao odgovor na Narandžastu revoluciju 2004. u Ukrajini, čije su pristalice imale svoje lente. „Narandžasta revolucija je imala narandžastu lentu, a georgijevska - crno-narandžastu. Ovde očito imamo posla sa pi-ar plagijatom“, napisao je jedan kolumnista. Istovremeno se čak i The Washington Post-u, novinama koje se teško mogu okriviti za prekomernu lojalnost Kremlju, to „činilo neistinito“. Kasnije su, tokom ukrajinske krize, lentu odabrali oni koji su se protivili novim vlastima u Kijevu, pa je georgijevska lenta u Ukrajini službeno zabranjena.
Istovremeno, Natalija Loseva podseća da je „projekat apolitičan i usmeren na istorijsko sećanje. „... Ako je lokalna akcija postala narodna tradicija, bilo bi poželjno da se njena početna svrha ne izgubi, a to je sećanje na svoju porodičnu istoriju u Drugom svetskom ratu“.
Prezeto s portala RBTH
