Izjave, intervjui, saopštenja

Nazad

Интервју Амбасадора Руске Федерације Владислава Масленникова за "ИН4С"

Intervju Ambasadora Vladislava Maslennikova za novine "Vijesti" povovom Dana Rusije - Vijesti Ambasade - Ambasada Ruske Federacije u Crnoj Gori

* Господине Амбасадоре, на позицији сте Амбасадора Руске Федерације у Црној Гори од 1. јула прошле године. Какви су Ваши утисци о Црној Гори као земљи? Колико сте имали прилике да обиђете Црну Гору и упознате њену културу, традицију и слично?

Радим у Црној Гори већ 15 мјесеци мада од којих je, нажалост, 8 испало на период пандемије новог коронавируса. Meђутим то је већ довољно да би се формирало доживљавање Ваше изванредно лијепе и веома интересантне земље, њене богате историје и традиција, веома блиске Русима културе. Радити овдје је веома занимљиво, посебно сада, када земља доживљава период важних промјена, укључујући оне везане за мировну демократску промјену властиСасвим је јасно да упркос незадовољавајућем стању билатералних односа, који су се значајно погоршали поледњих неколико година не због наше кривице између наших народа остаје узајамна симпатија и искрена пријатељска осјећања. И то наравно даје нам наду на то да ће наша сарадња бити постепено подигнута на достојанствени ниво. Ту је, барем, очигледан захтјев у црногорском друштву на квалитетно побољшавање односа са Русијом.

* Руска Федерација је прва земља у свијету која је пронашла вакцину против коронавируса „Спутњик V“. Да ли очекујете да ће ова вакцина бити доступна грађанима Црне Горе и да ли сте добили одређене иницијативе од стране званичне Подгорице по том питању?

Замах пандемије новог коронавируса, од кога је тренутно оболело већ више од 48 милиона људи широм свијета (од којих је више од 1,8 милиона – у Русији), добије на значају задатак проналажења вакцине и њеног масовног примјенивања. У августу о.г. у нашој земљи била је регистрована прва у свијету вакцина против коронавируса „Спутњик V». Протеклих неколико мјесеци, вакцину су већ добили десетине хиљада Руса у групи ризика или они који су на „предњем крају“ борбе против епидемије: љекари, радници и ученици школа и високошколских установа, чувари јавног реда, војна лица. Крајем 2020. – почетком 2021. године у Русији се очекује фазно масовно вакцинисање становништва које ће обухватити све старосне групе. Међутим, данас се може рећи да лијек дјелује поприлично ефикасно, формира одржив имунитет те је безбједан по здравље пацијената. Желео бих да посебно истакнем да је руска вакцина већ добила признање од стране Свјетске здравствене организације (СЗО). Наиме, током посјете Москви директора за Европу СЗО Ханса Кљуге наглашено је да СЗО веома цијени напоре Русије у борби против новог коронавируса, веома је цијењен потенцијал пронађене руске вакцине, њена резистентност на његове мутације.

Средином октобра у Русији је регистрована друга вакцина против коронавируса „ЭпиВакКорона“, коју је разрадио Новосибирски Државни научни центар за вирусологију и бактериологију „Вектор“. Тренутно се тестира трећа вакцина. За нас је сасвим јасно да је у условима „другог таласа“ оболења, који је већ обухватио Европу, важно повјећати производњу руских вакцина, осигурати њихову доступност на домаћем тржишту земље, као и, с обзиром на хуманитарни аспекат, промовисати њихову бржу испоруку у друге земље. Данас је руководство више од 30 држава свијета обратило се руској страни са захтјевом за добијање вакцине „Спутњик V“. У неке земље – Белорусију, Казахстан вакцина је већ стигла. Руско руководство даје све од себе да у најкраћем могућем року одговори на ове захтјеве који стижу од других наших страних партнера за набавку руске вакцине. Према прогнозама Руског Фонда за директне инвестиције (РФПИ) 2020-2021. година руску вакцину ће добити око милијарду људи у 30 земаља, укључујући Индију, УАЕ, Јужну Кореју, Јапан, Грчку, Србију, Саудијску Арабију, Филипине. Очекује се да ће овог децембра «Спутњик V» стићи у Мађарску, у току су преговори о набавци лијека од стране Србије. Међутим, ми смо савршено свијесни замаха пандемије и за нас је очигледно да потенцијал само руске фармаколошке индустрије не може да то удовољи. Стога 30. октобра Предсједник Русије Владимир Путин покренуо је иницијативу о успостављању производње руске вакцине у другим земљама у којима за то постоји одговарајућа опрема. Овај рад је тренутно у току, руске надлежне институције су спремне за то.

Што се тиче доступности руске вакцине за грађане Црне Горе, то ће, наравно, зависити од намјера руководства ваше земље. Ми смо, на примјер, у оквиру помоћи Руске Федерације страним земљама предлагали одлазећој влади Црне Горе да обезбједи руске ПЦР-тестове за нови коронавирус, али никада нисмо добили одговор. Чим стигне, изгледа, већ од нове владе ваше земље захтјев за куповину руске вакцине, ми ћемо бити спремни да га размотримо.

* Русија је традиционални историјски пријатељ и савезник Црне Горе. Како бисте могли да оцијените односе званичне Москве и одлазеће владе Црне Горе?

Неколико пута сам чуо од неких саговорника у Подгорици наговештаје као да су традиционалне историјске пријатељске везе између Русије и Црне Горе само једна лијепа изрека. Међутим, моји бројни контакти у различитим сферама црногорског друштва показују да то није тако – Црногорци, као и Руси стварно негују наше пријатељство које броји више од 300 година. Многи у Црној Гори жале због штете коју је нанијело нашим односима непромишљено придруживање Подгорице антируским санкцијама ЕУ, које нису ни на корак приближиле ваш улазак у ову организацију, и придруживање НАТО-у уз изазвану гласну русофобску кампању. У последње вријеме више пута чујемо поруке из Подгорице о жељи за побољшавањем односа са нашом земљом. Међутим, никада нисмо видјели политичку вољу одлазеће владе, било какве конкретне активности усмјерене ка нормализацији и даљем побољшавању тих односа. Нажалост, у јеку изборне кампање, неки политичари су поново прибјегли поприлично измученом миту о руском мијешању у црногорске послове. Мада последње вријеме очигледно је да уколико неко и покушава да се мијеша у процес формирања нове власти у Црној Гори то сигурно није Русија. У сваком случају, вјерујем да руско-црногорска сарадња има само један смјер кретања – горе, јер доље већ скоро нигдје. Може се, наравно, тапкати у мјесту, али то тешко да одговара вашим и нашим интересима.

* Одржали сте званичне састанке са многим представницима нове парламентарне већине. Какве односе очекујете од нове црногорске владе?

Већ сам се састао са многим кључним личностима и оним политичким снагама које су добиле већину по резултатима парламентарних избора у Црној Гори 30. августа, а сви су моји саговорници нагласили велики интерес Црне Горе у истинитом и квалитетном побољшавању билатералних односа између Москве и Подгорице, што улива оптимизам. Разумије се, желимо мандатару господину Здравку Кривокапићу и његовим партнерима по коалицији успјех у што бржем формирању нове владе полазећи од интереса народа Црне Горе и без наметљивог мијешања споља. Затим ћемо, наравно, бити спремни да наставимо заједничко трагање за начинима и методама опоравка и даљег развоја руско-црногорске сарадње на добробит народа двеју земаља.


Узгред, колико ми разумијемо, слична упутства добио је и нови Амбасадор Црне Горе у Русији, господин Милорад Шћепановић од Предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Дакле, ако говоримо о очувању спољнополитичких приоритета Подгорице под новом владом, надамо се да је квалитативно побољшавање сарадње са нашом земљом један од њих али то ће се овога пута  уобличити у конкретна дјела. Са своје стране смо спремни да дјелујемо заједно у том правцу. Мислим да у доба пандемије остају актуелне такве традиционалне сфере наше сарадње као што су туризам, саобраћај, образовање, култура. Робна размјена између Русије и Црне Горе за 10 мјесеци 2020. године достигла је скоро 6,9 милиона еура, то је за 30% мање него у сличном периоду 2019. године, али ту морамо да имамо у виду пандемију. Руски извоз у Црну Гору чини 5,8 милиона еура, смањен је само за 10%. Долазак туриста из Русије из очигледних разлога значајно је опао па, ипак, по резултатима 10 мјесеци 2020. године овдје су боравили 8082 Руса (шесто мјесто међу странцима), који су остварили овдје скоро 30 хиљада ноћења (пето мјесто међу страним туристима).Руски инвеститори још увјек показују високо интересовање према Црној Гори, у јануару-августу 2020. године директне инвестиције из Русије изнеле су 42,5 милиона еура. То је треће мјесто послије Кине и Италије. Међутим по својим инвестицијама у некретнине у Црној Гори за исти период – 14,4 милиона еура – Русија чак уз значајни пад у поређењу са 2019. годином очувала је прво мјесто. Сматрам да перспективе у домену економске сарадње и инвестиција постоје, имаћемо о чему да причамо са новом владом Црне Горе.

* Недавно сте уручили јубиларне медаље члановима црногорских ветеранских организација СУБНОР и СОБНОР поводом 75. годишњице Побједе у Великом Отаџбинском рату. Које све активности Амбасада Руске Федерације у Црној Гори планира убудуће?

Пандемија новог коронавируса, нажалост, онемогућила је да се испоштује распоред планираних свијечаности у нашој земљи поводом 75. годишњице Побједе у Великом Отаџбинском рату 1941-1945. године и ослобађења европских земаља од фашизма. Она је утицала и на рад Амбасаде, били смо приморани да одгодимо планирано за мај о.г. свијечано додељивање 42 медаље „75 година Побједе у Великом Отаџбинском рату 1941-1945.“ ветеранима Народноослободилачког рата (НОР-а) на подручју бивше Југославије. Међутим, са великим задовољством смо одржали ову церемонију касније, уз поштовање свих санитарно-епидемиолошких захтјева који су били на снази у Црној Гори у ово тешко вријеме. 2. октобра о.г. у КИЦ-у „Будо Томовић“ у Подгорици била је одржана свијечана церемонија додељивања 20 јубиларних медаља ветеранима НОР-а – члановима ветеранске организације Савез удружења бораца НОР-а и антифашиста Црне Горе (СУБНОР), а 5. октобра о.г. 22 медаље у свијечаном амбијенту додељене су ветеранима НОР-а – члановима ветеранске организације Савез организација бораца НОР-а Црне Горе (СОБНОР). 

За нас је уручивање медаља црногорским ветеранима огромна част. И то је само мала захвалност за њихово помагање дјелу заједничке побједе над фашизмом. Ми у Русији се добро сјећамо и поштујемо допринос југословенских партизана антифашистичкој борби, сјећамо се да је више од 40 хиљада становника Црне Горе (а то је скоро 10% њеног тадашњег становништва) дало своје животе за слободу Европе. Наставићемо и даље да радимо на сарадњи са црногорским ветеранским организацијама у циљу очувања историјског сјећања на догађаје из Другог свјетског рата и спријечавања фалсификовања историје. Сматрамо да је то наш заједнички дуг и обавеза. Што се тиче будућих планова Амбасаде у Црној Гори, њих, нажалост, сада осујећује други талас пандемије COVID-19, морамo да се прилагодимо овим тешким условимa да шире користимо онлајн режим у нашем раду.Надамо се да ћемо до краја године успјети да реализујемо заједно са руководством општине Беране план инсталирања у централном парку града Беране бисте маршала Совјетског Савеза Георгија Константиновича Жукова, направљеног у Русији у оквиру пројекта „Алеја Руске Славе“. Биста ће бити подигнута заједно са спомеником познатом хероју Црне Горе који је пореклом из ових мјеста, капетану Алекси Сајичићу, који је показао херојизам за вријеме руског-јапанског рата почетком 20. столећа. Колико нам је познато сви су припремни радови у општини већ завршени, тренутно усаглашавамо техничке детаље.

* Дана 9. децембра 2019. године у Паризу је одржан самит „Нормандијског формата“. Тамо је усаглашено 7 корака који су предвиђени да се реализују до априла 2020. године. Како коментаришете ситуацију око регулисања кризе у Донбасу данас?

Процес мировног регулисања на истоку Украјине одмакнуо је толико, колико је то било могуће с обзиром на отворено саботирање од стране званичног Кијева. Упркос активизацији 2019. године дијалога у „Нормандијском формату“ који је поново потврдио важност Минског комплекса мјера, суштински прогрес у реализацији својих обавеза по регулисању од украјинске стране ми засад не видимо.


По резултатима састанка у Паризу Владимира Путина, Владимира Зеленског, Емануела Макрона н Ангеле Меркел 9. децембра 2019. године био је усвојен „Заједнички комјунике“ – својеврсна обновљена „мапа пута“ од седам практичких корака, чија реализација може да приближи стране конфликта мировном регулисању. Нове мјере предвиђале су потпуно и свеобухватно сузбијање ватре, разраду и примјенивање плана деминирања, што конкретније активности у домену раздвајања снага и средстава, убрзавање процеса размјене заробљених лица по принципу „сви на све“, отварање новијих прелаза дуж линије додиривања, додјеливање органима локалне самоуправе Доњецке и Луганске области посебно дефинисаног статуса, као и интегрисање „формуле Штајенмајера“ у украјинско законодавство.


Тренутно због неконструктивне позиције Кијева од седам тачки испуњено је само двије па и онако дјелимично: Кијев и Донбас спровели су 2019-2020. године размјену 234 заробљених лица те од јула о.г. примјењују режим прекида ватре, који се генерално поштује, међутим, пак, уз повремена кршења с украјинске стране (у августу о.г. Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а евидентирала је скоро 1600 гађања).Преосталих пет одлука Самита у Паризу остају нереализоване и Кијев са своје стране прилаже максимум напора да би то тако и остало. Упечатљив примјер је одлука од 15. јула о.г. Врховне Раде земље о одржавању 25. октобра о.г. локалних избора. Тако украјински посланици одредили су гласање на читавој територији Украјине, осим Доњецке и Луганске области изјавивши да ће избори на овим територијама бити дозвољени само након што Кијев поврати потпуну контролу над Донбасом, док је то у супротности с Минским комплексом мјера. Поред тога, из политичког процеса било је искључено скоро 500 хиљада људи.Дијалогу не доприноси и дискриминаторска политика Кијева према Русима и рускојезичним грађанима Украјине, која нарушава читав низ међународних докумената, укључујући Конвенцију УНЕСКО-а о борби против дискриминације у домену образовања, Европску хартију регионалних језика, закључке Венецијанске комисије Савјета Европе, обавезе ОЕБС-а у домену права националних мањина.

При томе званични Кијев умјесто реализације минског Комплекса мјера намјерно критикује и принижава његов значај те неосновано промовише неопходност сазива новог самита у оквиру „Нормандијског формата“. Руски став по том питању је сасвим јасан – одржавање нових састанака на највишем нивоу имало би смисла само послије реализације свих Париских договора, који би могли реално да дају видљив допринос мировном регулисању ситуације на истоку Украјине. Сами по себи састанци на високом нивоу нису довољни, овдје је потребна чврста воља украјинског руководства, закључио је у интервјуу за ИН4С Владислав В. Маслеников.

 


Vijesti Ambasade

Амбасада Русије и Општина Херцег Нови обиљежили 100 година од „руског егзодуса“

Амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Владислав Маслеников и руководство Општине Херцег Нови положили су данас вијенце у помен жртвама прогона који се десио након Октобарске револуције 1917....

O sastanku Ambasadora Vladislava Maslennikova sa poslanikom Skupštine Crne Gore Marko Milačićem

Ambasador Ruske Federacije u Crnoj Gori, NJ.E. Vladislav Vladislavovič Maslenikov  sastao sa predsjednikom i poslanikom Prave Crne Gore u Skupštini Crne Gore Markom Milačićem. ...

O sastanku Ambasadora Vladislava Maslennikova sa Potpredsjednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem

18. decembra 2020. godine Nj.E. gospodin Vladislav V. Maslennikov Izvanredni i Opunomoćeni Ambasador Ruske Federacije u Crnoj Gori sastao se sa Nj.E. gospodinom Dritanom Abazovićem...

O sastanku Ambasadora Vladislava Maslennikova sa Predsjednikom Vlade Crne Gore Zdravkom Krivokapićem

17. decembra 2020. godine Nj.E. gospodin Vladislav V. Maslennikov Izvanredni i Opunomoćeni Ambasador Ruske Federacije u Crnoj Gori sastao se sa Nj.E. gospodinom Zdravkom Krivokapićem...

Tematski informativni članci

Spoljna politika Rusije u 2021. godini: četrnaest praktičnih zadataka

      Objavljujemo prevod članka "Spoljna politika Rusije u 2021. godini: četrnaest praktičnih zadataka" sa portala "Ruski savet za međunarodna pitanja". ...

O izvještaju specijalne misije OEBSA za monitoring u Ukrajini o žrtvama konflikta među civilnim stanovništvom

Kratak pregled. Tematski izvještaj Specijalne misije OEBSa za monitoring u Ukrajini (SMM), koji je objavljen u novembru 2020.godine, obuhvata period od 1. januara 2017. godine do 15. septembra...

O situaciji u Ukrajini i neophodnosti ispunjavanja Minskog sporazuma

 Citati iz govora zamjenika Stalnog predstavnika Ruske Federacije V. J.ŽEGLOVA, na onlajn zasjedanju Stalnog savjeta OEBSa, 12. novembra 2020.godine   Ovaj prikaz...

Članak "Sankcije zbog slučaja Navaljni su relativno bezazlene"

Najupadljiviji događaj, koji se desio u oktobru  su blokirajuće i vizne sankcije Evropske Unije zbog "slučaja Navaljni".  One su u Rusiji izazvale mješavinu  čudjenja i...

Šef Ruskog fonda za direktno investiranje: "Vakcinu od koronavirusa Rusija može dobiti prije drugih zemalja"

Vakcinu od koronavirusa Rusija može dobiti prije drugih zemalja. masovna proizvodnja doza počeće u avgustu, odmah nakon odobrenja kompetentnih resora. U slučaju uspješnih isprobavanja do kraja...

Članak "Svijet poslije Dogovora o strateškom ofanzivnom naoružanju"

Objavljujemo prevod članka bivšeg Ministra inostranih poslova Rusije (1998 - 2004.) Igora Ivanova “"Svijet poslije Dogovora o strateškom ofanzivnom naoružanju". Svijet poslije...

Autorski tekst Predsednika Rusije Vladimira Putina "75 godišnjica Velike Pobede: zajednička odgovornost pred istorijom i budučnošću"

Autorski tekst Predsednika Ruske Federacije Vladimira V. Putina ”75. godina Velike Pobede: zajednička odgovornost pred istorijom i budučnošću” Prošlo je 75 godina od završetka...

Sastanak na Elbi: 75- godišnjica istorijskog susreta Istoka i Zapada

U čast 75. godišnjice legendarnog susreta sovjetskih i američkih vojnih komandanata na reci Elbi u severozapadoj Saksoniji Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je na sajtu arhivska dokumenta...

Članak "Svijet će biti drugačiji"

Objavljujemo prevod članka bivšeg Ministra spoljnih poslova Rusije (1998-2004) Igora Ivanova, preuzetog sa portala "Ruski savet za međunarodna pitanja" . Svijet ć e biti drugačiji ...

Foreign Minister Sergey Lavrov’s remarks and answers at a roundtable discussion of the Gorchakov Public Diplomacy Fund

I am grateful to the Gorchakov Public Diplomacy Fund for inviting me to take part in the discussion that opens, as I understand it, a cycle of lectures the fund will hold online. Life...

Članak "Nema rješenja bez učešća Moskve"

Poštovani prijatelji, Ambasada nastavlja sa inicijativom prevođenja analitičkih članaka aktuelne međunarodne tematike na srpski jezik. Zahvaljujemo Vam na komentarima i porukama koje...

Članak "Ko će stati na čelo Evropske Uniije? (raspored snaga u Evropi)"

Poštovani prijatelji, Ambasada nastavlja sa inicijativom prevođenja analitičkih članaka aktuelne međunarodne tematike na srpski jezik. Zahvaljujemo Vam na komentarima i porukama koje ste...

Članak Ministra Sergeja Lavrova “Svijet na raskršću i sistem međunarodnih odnosa budućnosti“

Poštovani prijatelji, Objavljujemo prevod članka Ministra inostranih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova “ Svijet na raskršću i sistem međunarodnih odnosa budućnosti ”. Članak...

O savremenim pokušajima prekrajanja istorije

U posljednje vrijeme sve su vidljiviji otvoreni pokušaji prekrajanja istorije. Najveći njihov deo se odnosi na preispitivanje «istorijskog tkiva» Drugog svjetskog rata, preduslova i posledica...

O nezaboravnim istorijskim datumima u 2019. godini.

Kroz  manje od četiri mjeseca svijet će obilježavati tužan datum  - tačno prije osamdeset godina, 1.septembra 1939. godine njemačke jedinice su prešle poljsku granicu i samim tim...

Konzularna pitanja

O migracionom kartonu

U skladu sa odredbom Vlade Ruske Federacije od 16. avgusta 2004. godine br. 413 „O migracionom kartonu“, strani državljanin prilikom ulaska u Rusku Federaciju obavezuje se da dobije i popuni...

Informacija o novom postupku za izdavanje ruskih viza

Obaveštavamo da od 11. januara 2016. godine menja se procedura prijave zahteva za izdavanje ruske vize u svim slučajevima kada viza je potrebna strancima za ulazak u Rusku Federaciju. Zahtjev za izdavanje vize podnosi se isključivo...