„Vreme je, dok ne bude bilo kasno, prestati sa kultivacijom nepostojeće ’ruske pretnje‘ i setiti se šta nas objedinjuje“, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti.
On je naglasio da se u evropskim poslovima posebno oseća kriza poverenja.
„Eskalacija napetosti, pomeranje vojne infrastrukture NATO-a na istok, vojne vežbe kod ruskih granica, koje su po svojim razmerama bez presedana, povećanje vojnih budžeta preko svake mere — sve to generiše nepredvidljivost“, naglasio je Lavrov.
Po mišljenju ministra — polazna tačka dijaloga o evropskoj bezbednosti „treba da bude princip nedeljivosti bezbednosti“ koji se nalazi u Helsinškoj povelji iz 1975. godine, Pariskoj povelji za novu Evropu 1990. godine i deklaraciji Astanskog samita OEBS-a iz 2010. godine.
Lavrov je izrazio mišljenje da je pobeda nad teroristima u Idlibu neizbežna.
„Već nekoliko puta naše američke kolege su objavljivale da su pobedile DAEŠ i terorizam u Siriji i Iraku. Nakon toga ova hidra podiže glavu i podseća da, osim DAEŠ-a, postoji i Nusra front, koji se sada naziva ’Hajat Tahrir aš-Šam‘, a koji je SB UN uvrstio u terorističke organizacije. Sada ta organizacija i kontroliše veći deo idlibske zone bezbednosti, koja predstavlja problem. To je jedno od žarišta terorista, jedino na zapadnoj obali Eufrata“, rekao je Lavrov.
On je naglasio da je u toku kompleksan rad na realizaciji rusko-turskih dogovora o sirijskom Idlibu.
Rusija je spremna da pomogne u pronalaženju kompromisnog rešenja palestinsko-izraelskog sukoba u okviru „kvarteta“ međunarodnih posrednika – Rusije, SAD, UN i EU, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u intervjuu za italijanski list „Stampa“.
Prema njegovim rečima, Rusija se zalaže za održavanje multilateralnih pregovora o rešavanju situacije na Bliskom istoku pod međunarodnim okriljem, čija je potreba navedena „u završnoj izjavi poslednjeg sastanka ministara spoljnih poslova zemalja-članica Arapske lige“.
„Smatramo da bi ovu ulogu na sebe mogao da preuzme ‘kvartet' međunarodnih posrednika koji predstavlja jedini prateći mehanizam mirovnog procesa na Bliskom istoku koji je priznao Savet bezbednosti UN. Rusija je kao članica 'četvorke’ spremna da pomogne u postizanju kompromisnih rešenja“, objasnio je ruski ministar.
Lavrov je naglasio da su za preduzimanje realnih koraka ka pravednom i dvodržavnom rešenju sukoba između Palestine i Izraela potrebni „kao prvo, istinski napori samih Palestinaca i Izraelaca i drugo ─ maksimalno izbalansirana i nepristrasna međunarodna podrška ovom procesu“.
On je dodao da će u kontaktima sa Palestincima i Izraelcima Rusija nastaviti da uporno podstiče obe strane da zauzmu konstruktivan stav u interesu dogovora o rešenjima za sve postojeće probleme.
Stav Vašingtona
Sjedinjene Američke Države u suštini su izignorisale međunarodno priznati pristup ka rešavanju krize na Bliskom istoku, smatra ruski ministar.
„Sjedinjene Američke Države su u svom stilu predložile da se ‘jednim potezom’ razrazreši jedan od najstarijih sukoba našeg vremena. Pri tome je Vašington u suštini ignorisao opštepriznati međunarodni pravni okvir za rešavanje situacije na Bliskom istoku, koji uključuje rezolucije Saveta bezbednosti i Generalne skupštine UN i Arapske mirovne inicijative“, precizirao je ministar.
Prema njegovim rečima, američki planovi predviđaju rešenje svih ključnih problema „konačnog statusa“ palestinskih teritorija – granice, naselja, Istočnog Jerusalima, izbeglica – na račun jednostranih ustupaka u korist Izraela.
„Takav pristup teško da će pomoći da se situacija popravi. Na to ukazuje i činjenica da Palestinci kategorički odbacuju takozvani ‘dogovor veka’“, zaključio je Lavrov.
Trampov „dogovor veka“
Američki predsednik Donald Tramp predstavio je 28. januara plan mirovnog sporazuma, poznat kao „dogovor veka“. Ovaj dogovor je nacrt sporazuma između Izraela i Palestine kojim bi trebalo da bude okončan sukob u regionu. Plan predviđa stvaranje države Palestine i njenu demilitarizaciju, dok bi Izrael zadržao kontrolu nad istokom reke Jordan, a Jerusalim bi ostao njegov nepodeljeni glavni grad.
Palestinci i arapske zemlje nisu prihvatili ovaj plan: prema njihovom mišljenju, on oduzima Palestincima pravo na teritorije predviđene rezolucijama Ujedinjenih nacija. Šef Palestinske administracije Mahmud Abas takođe je odbacio novi plan rekavši da Palestinci insistiraju na priznavanju njihove države u granicama iz 1967. godine sa glavnim gradom u Jerusalimu.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom razgovarao o pitanjima kontrole naoružanja.
„Dotakli smo se pitanja koja se tiču čitavog niz problema koji su na dnevnom redu našeg strateškog dijaloga, uključujući one koji su u nadležnosti ‘petorke’ stalnih članica (Saveta bezbednosti UN), i onih koja se odnose na pitanja kontrole naoružanja i dogovorili smo se da o njima nastavimo konkretan, profesionalni razgovor“, rekao je Lavrov novinarima nakon konferencije u Minhenu.
„Osetio sam da postoje određeni pomaci ka konstruktivnijem pristupu naših američkih partnera“, rekao je ministar.
Prošle godine Sjedinjene Američke Države su se povukle iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.
Sjedinjene Američke Države sada aktivno stvaraju preduslove za razmeštanje svojih raketa srednjeg i kratkog dometa u Evropi, Aziji i ostrvima na Tihom okeanu, naglasio je ruski ministar.
„Naravno, razgovaraćemo o tim pitanjima sa Francuzima. Ali, da bismo se dogovarali o konkretnim rešenjima, potrebni su multilateralni pregovori, multilateralne konsultacije sa učešćem, naravno, Sjedinjenih Američkih Država, koje, raskinuvši sporazum, sada aktivno stvaraju preduslove za razmeštanje oružja koje je nekada bilo zabranjeno i u Evropi i u Aziji. Oni to ne kriju, spominje se Japan, Koreja, a pominju se i ostrva na Tihom okeanu“, rekao je Lavrov na kraju Minhenske konferencije.
Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja potpisan je 2010. godine i trenutno je jedini rusko-američki sporazum o kontroli naoružanja. Sporazum ističe 2021. godine, a Trampova administracija još uvek nije odlučila da li će ga produžiti, dok je Rusija više puta naglašavala da je spremna za dijalog.
