Vijesti Ambasade

Poštovani prijatelji!

Ambasada nastavlja sa inicijativom prevođenja analitičkih članaka aktuelne međunarodne tematike na srpski jezik. Zahvaljujemo Vam na komentarima i porukama koje ste nama uputuli preko naše Facebook stranice – oni su od velikog značaja za kvalitetniji odabir materijala.

Članak «KINA-EVROPA: izbalansirano partnerstvo ili  sistemska konkurencija?» objavljen je 2. aprila ove godine na sajtu časopisa «Međunarodni život». Objavljujemo njegov prevod, pripremljen od strane Ambasade.

U slučaju korišćenja ovog materijala obavezan je link na stranicu Ambasade - montenegro.mid.ru

KINA-EVROPA: „izbalansirano partnerstvo“ ili  „sistemska konkurencija“?

Nedavna posjeta Predsjednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga evropskim zemljma Sredozemlja je izazvala intezivne reakcije evropskih medija. Kineskog predsjednika, koji se uputio u državne posjete Italiji, Monaku i Francuskoj, su čak nazvali „Marko Polo obratno“, koji je doputovao u Evropu da otvori put Kini i kineskim proizvodima. [1]

Razlozi posjete su višeznačni i vjerovatno će primorati i goste, i organizatore da se bolje zamisle. S jedne strane, posjeta kineskog lidera Italiji završena je opipljivim i konkretnim rezultatima – pridruživanjem treće, po veličini evropske ekonomije kineskoj inicijativi Pojasa i Puta. Strane su potpisale memorandum o uzajamnom razumijevanju, koji govori o saradnji u razvoju automobilskih i željezničkih saobraćajnica, mostova, civilne avijacije, luka, sfere energetike, a takođe i o saradnji u sferi investicija.

Želja Italije da sarađuje sa Kinom izazvala je uznemirenost u SAD i Evropskoj Uniji, jer učešće u projektu „Jedan pojas – jedan put“, omogućava Kini pristup takvim sektorima infrastrukture, ove zemlje članice grupe G7, kao što su telekomunikacije i luke. Zbog ove uznemirenosti Italija i Kina su čak bile prinuđene da smanje broj dokumenata za potpisivanje.

Srdačan prijem visokog kineskog gosta od strane desno-populističke i evroskeptične vlade Italije, postao je neki izazov za predvodnike Evropske Unije, budući da je podveo pod sumnju „solidarnost“ unutar alijanse, o kojoj u Briselu toliko vole da govore.

Zato su u Parizu Predsjednika Narodne Republike Kine čekali već drugačiji susreti. Kako piše Le Monde Emanuel Makron, njemački kancelar Angela Merkel i predsjednik Evropske komisije Žan Klod Junker su 26. marta priredili četvoročlani sastanak sa Si Đinpingom. Njihov cilj je bio da mu predstave novi strateški plan sa Kinom, koji je usvojila Evropska komisija još 12. marta i da razjasne dvosmislenost Kine i njenog preopširnog programa „novih puteva svile“, koja se širi čitavom planetom“. Tamo se Peking predstvlja kao „sistemski suparnik, koji podržava alternativne modele upravljanja“ i „ekonomski konkurent“, koji teži tehnološkom liderstvu“. [2]

Emanuel Makron, je saopštio svome kineskom gostu, vizavi njegovih nastojanja da se sa Kinom uspostvi „izbalansirano partnerstvo“ da bi takav pristup podrazumijevao zahtjev Evropske komisije da se u budućnosti usaglašavaju infrastrukturni objekti zemalja – članica Evropske Unije i Kine (sve do prava veta za Brisel). Evropska komisija se takođe zalaže za čvršću kontrolu predaje Kini novih tehnologija.

U Briselu već odavno razmatraju pitanje trgovačkog balansa između Kine i Evropske Unije, uticaje industrijske politike Kine na konkurenciju na međunarodnom tržištu, a takođe i moguće izazove od strane kineskog inovacionog potencijala. Evropska komisija planira da ponovo predloži ograničenje učešća na otvorenim tenderima za zemlje koje diskriminišu  evropska preduzeća na svom domaćem tržištu.

U okvirima pregleda svoje industrijske politike Evropska Unija je utvrdila mehanizam zaštite evropskih preduzeća, uključujući i kontrolu direktnih inostranih invesicija, koja će početi da djeluje u aprilu 2019. godine. Provjeri će biti podvrgnuto do 83% direktnih investicija iz Kine u zemlje Evropske Unije, koje su angažovane u 2018.godini. [3]

Tokom posjete Si Đinpinga lideri Evropske Unije su naglasili: za njihovu saglasnost za priključenje kineskom projektu „Jedan pojas i jedan put“, Kina bi morala da otvori svoje tržište za robe iz Evropske Unije. Ona proizilazi iz toga što su na pregovorima o trgovini i prodajnim tržištima pojedine zemlje-članice su slabije nego čitava Evropska Unija.

Na taj način Evropska Unija razmatra predloge Pekinga da se priključi njegovoj Inicijativi Pojasa i Puta u opštem kontekstu evropsko-kineskih odnosa, čiji je signal znatno iskomplikovan evropskim strahovima. Ali pri tome u Briselu, vjrovatno, ne žele da vide (ili se trude da ne izgube kontrolu nad zemljama-članicama)  očigledan smisao kineske inicijative, zasnovane na principu uzajamne dobiti: potencijalni učesnik lično, bez bilo kakve prinude, određuje karakter i stepen učešća u njoj shodno svojim interesima i potencijalnoj koristi.

I još jedan potpuno očigledan zaključak. Bukvalno su zemlje Evropske Unije nedavno posmatrale „sa strane“ američko-kineski trgovački rat, koji je započela administracija Donalda Trampa. Ali sada evropska trgovinsko-ekonomska politika  u odnosu prema Kini, sve više počinje da liči na američku: u trgovini i ekonomiji Evropa pribjegava oštrim zahtjevima, prisiljavajući Kinu da prihvati njihove uslove, kako bi imala dostup evropskom tržištu.

[1] https://inosmi.ru/politic/20190330/244850809.html

[2] www.inopressa.ru/article/26mar2019/lemonde/china.html

[3] https://inosmi.ru/politic/20190326/244813841.html